Невесињска олимпијада · Историја

Историја Невесињске олимпијаде

Прича о више од 150 година витештва, коњских трка, народних обичаја и спортског духа у Херцеговини.

Коњске трке на Братачком лугу за вријеме Аустроугарске монархије

Манифестација старија од модерних Олимпијских игара

Невесињска олимпијада настала је из природне потребе народа за окупљањем, дружењем и надметањем након напорних пољских радова. Око празника Велике Госпојине, на пространом крашком пољу код Невесиња, окупљали су се људи из околних села да разговарају о љетини, обичајима, свакодневном животу и народним потребама.
Из тих спонтаних сабора развила се манифестација која је кроз вијекове сачувала дух херцеговачког човјека — његову снагу, понос, част, гостопримство и везу са коњем, земљом и обичајем. Данас Невесињска олимпијада представља јединствен спој историје, традиције, спорта, културе и туризма.

Братачки луг — мјесто гдје традиција живи

Братачки луг — мјесто гдје традиција живи

Братачки луг није само локација одржавања централног дијела манифестације. Он је природни амфитеатар, историјско поприште и емотивно срце Невесињске олимпијаде. Управо ту се вијековима сусрећу такмичари, јахачи, домаћини, породице, навијачи и гости из читавог региона.
На овом простору коњске трке и витешка надметања нису само спортски догађаји, већ жива слика херцеговачке традиције. Братачки луг је мјесто гдје се чувају обичаји, гдје публика бира своје јунаке и гдје се побједе памте генерацијама.

Прва саборовања на Братачком лугу

На Братачком лугу код Невесиња почињу окупљања угледних домаћина из околних села. Сабор је био прилика за разговор, пјесму, гусле, гангу и одмјеравање снаге и вјештине. Из народних окупљања и обуке коња развијају се прве галопске трке.

19. vijek

Прва саборовања на Братачком лугу

На Братачком лугу код Невесиња почињу окупљања угледних домаћина из околних села. Сабор је био прилика за разговор, пјесму, гусле, гангу и одмјеравање снаге и вјештине. Из народних окупљања и обуке коња развијају се прве галопске трке.

1884.

Подршка развоју коњичког спорта

Аустроугарске власти у Невесиње шаљу пастухе арапске крви са циљем унапређења узгоја расних коња. Овај период посебно утиче на развој организованих коњских трка у Невесињском пољу.

1886.

Прве галопске трке по правилима развијеног свијета

На пространом Невесињском пољу одржане су прве галопске трке са јаснијим правилима. Трке постају омиљена годишња забава за широке народне масе и доносе учесницима велики углед.

1912.

Крај аустроугарског периода трка

Посљедње коњске трке под контролом аустроугарских власти одржане су 1912. године, након чега наступа дуга пауза у развоју коњичког спорта у Невесињу.

1934.

Озбиљна организација и Коло јахача „Његош-Зета”

Почиње озбиљна организација коњских трка са високим новчаним наградама. Невесињски љубитељи коњичког спорта оснивају Коло јахача „Његош-Зета”, прво удружење ове врсте у Зетској бановини. Удружење је већ на почетку имало више од 80 чланова.

1952.

Први послијератни народни сабор

Први послијератни народни сабор са коњским тркама, традиционалним и витешким дисциплинама одржан је на Косијереву. Већ наредне године манифестација се враћа на Братачки луг, гдје се одржава до данас.

1954.

Рекордан број грла у тркама

У четири трке учествовало је 30 грла, што је остало запамћено као посебан тренутак у развоју коњичких надметања. У то вријеме на манифестацији су учествовали и чланови културно-умјетничких друштава, а програм су понекад обогаћивали и аеромитинзи.

1960-e

Рађа се назив “Невесињска олимпијада”

Новинари и репортери са Братачког луга почињу да користе назив “Невесињска олимпијада”. Августовски сабор прераста у најпознатије окупљалиште у Херцеговини, не само за љубитеље коња, већ и за све који су тражили забаву, дружење и одмор од свакодневице.

1966.

Велика трка и награда која је привукла регион

Побједнику Велике трке исплаћена је награда од 100.000 динара, односно око 8.000 долара, што је додатно заинтересовало одгајиваче коња и ван херцеговачких простора.

1970-e

Златно доба посјете и први спонзори

Седамдесетих година организацију преузима Општинска конференција ССРН, појављују се први спонзори, а број такмичара и посјетилаца снажно расте. На дан трка колоне аутомобила и аутобуса испуњавале су путеве према Братачком лугу.

1978.

Више од 30.000 гледалаца

Према новинарским извјештајима, централној манифестацији 1978. године присуствовало је преко 30.000 гледалаца. Тај рекорд остао је један од најважнијих показатеља снаге и популарности Невесињске олимпијаде.

1980-e

Старе игре добијају модерне тонове

Манифестација се шири и по броју учесника и по програмском садржају. Долазе спортисти и одгајивачи коња из различитих крајева бивше Југославије, а културни, музички и забавни садржаји постају све значајнији дио олимпијских дана.

1994.

Олимпијски дух јачи од ратова

Након четворогодишње паузе изазване ратним дешавањима, Невесињци 1994. године обнављају своју светковину традиције и витештва. Кроз спортски дух са манифестације су послате поруке мира, а више од 5.000 гледалаца поново је дошло на Братачки луг.

Od 1996.
Ширење програма

Ширење програма

Програм се значајно проширује. Почињу такмичења шахиста и младих гуслара, главна атлетска дисциплина постаје полумаратон, а публика на Братачком лугу први пут гледа потезање конопца, навлачење руке и бој на брвну.

21. vijek

Спортско-културни фестивал регионалног значаја

Невесињска олимпијада прераста у вишедневну манифестацију са спортским, културним, туристичким и забавним садржајима. Поред традиционалних дисциплина и коњских трка, програм обухвата фестивале, сајмове, изложбе, концерте, футсал, баскет, одбојку, тенис, атлетику, планинско трчање и друге дисциплине.

2026.

На корак од свјетског признања

Невесињска олимпијада налази се на путу ка УНЕСКО-вој Репрезентативној листи нематеријалног културног насљеђа човјечанства. Кандидатуру су покренули Општина Невесиње, Министарство просвјете и културе Републике Српске и Музеј Херцеговине, а одлука се очекује до краја 2026. године.

Застита
УНЕСЦО

Коњске трке

Коњске трке су историјски темељ и круна Невесињске олимпијаде. Оне су од самих почетака биле најишчекиванији догађај сабора, а побједа на тркама доносила је огромну част власницима и јахачима.

Братачки луг / тркалиште / публика.

Витешке дисциплине

Бацање камена с рамена, потезање конопа, пењање на стуб, скок удаљ, скок увис, трка у џаковима, трка са јајетом и бој на брвну чувају старе народне вјештине од заборава.

Витешке дисциплине

Народни сабор

Олимпијада је много више од спортског такмичења. Она је мјесто окупљања породица, пријатеља, такмичара и људи који се сваког августа враћају Невесињу.

Куд Св Димитрије, окупљање

Култура и обичаји

Гусле, ганга, народне игре, изложбе, промоције, вечери поезије и културни програм дају манифестацији дубљи идентитетски значај.

Култура и обичаји
Херцеговачко гостопримство

Херцеговачко гостопримство

Домаћа храна, разговор, сусрети и отвореност домаћина чине Олимпијаду догађајем који се не посматра само очима, већ се доживљава.

Од народног сабора до модерног фестивала

Од народног сабора до модерног фестивала

Током више од 150 година постојања, Невесињска олимпијада прошла је фасцинантан развојни пут. Од спонтаног једнодневног пастирског збора и локалних сеоских коњских трка, прерасла је у вишедневни спортско-културни фестивал националног значаја.
Некадашње неформално одмјеравање снаге међу херцеговачким делијама временом је проширено на програм који данас обухвата више од 50 дисциплина, од традиционалних витешких игара и коњских трка до футсала, баскета 3x3, одбојке на пијеску, тениса, атлетике и планинске трке Вележ Вертикал. Уз спортски програм развили су се културни, туристички и забавни садржаји, сајмови, изложбе, промоције, концерти и програми за најмлађе.

У Невесињској олимпијади живе наши преци, наши обичаји, наш понос и наша дјеца.

Ова манифестација није само сјећање на прошлост. Она је начин да се традиција настави, да млади разумију своје коријене и да се херцеговачки дух пренесе будућим генерацијама.
Slika manifestacije

Значај за заједницу

За Невесињце, Олимпијада је много више од манифестације. Она је питање породичног поноса, локалног идентитета и заједничког памћења. Током олимпијских дана град добија посебну празничну атмосферу, а многи који су поријеклом из овог краја враћају се Невесињу да буду дио догађаја који их повезује са завичајем.

01

Идентитет

Чува старе игре, обичаје, пјесму, саборовање и витешки дух.

02

Заједница

Окупља генерације, породице, такмичаре, госте и људе из дијаспоре.

03

Туризам

Промовише Невесиње, Херцеговину, домаће производе, природу и културну баштину.

На путу ка свјетском признању

Због свог вишевјековног континуитета и значаја за очување народне традиције, Невесињска олимпијада налази се на путу ка УНЕСКО-вој Репрезентативној листи нематеријалног културног насљеђа човјечанства. Кандидатура показује да ова манифестација није само локално спортско надметање, већ живи модел очувања културног идентитета кроз заједницу, породицу, обичаје, старе спортове и савремени програм.

На путу ка свјетском признању
Галерија кроз вријеме
Галерија кроз вријеме — Од првих народних сабора и коњских трка, преко великих окупљања на Братачком лугу, до данашњег вишедневног програма — историја Невесињске олимпијаде најбоље се разумије кроз слике људи, коња, публике, обичаја и простора на којем се све дешава.
Према усменом предању, први облици народног сабора и витешких игара везују се за средину 19. вијека, док се организованији подаци о коњичким тркама јављају након Невесињске пушке.
Централни дио традиционално се одржава на Братачком лугу код Невесиња.
Коњске трке су историјски темељ и најпрепознатљивији дио манифестације, око којег се сабор првобитно и развио.
Најпознатије су бацање камена с рамена, потезање конопа, пењање на стуб, скакање на мијех, трка у џаковима, трка са јајетом у кашици, скок удаљ, скок увис, потезање клипа и бој на брвну.
Братачки луг је историјско и емотивно средиште Олимпијаде, мјесто гдје се вијековима сусрећу спорт, обичаји, публика и херцеговачки амбијент.
Главни организатор је Општина Невесиње преко Организационог одбора, а покровитељ манифестације је Влада Републике Српске.